U fokusu - Srbija

Krediti za poljoprivredu upola jeftiniji

Banke su počele da odobravaju kredite poljoprivrednicima za koje država plaća deo kamate. Za taj program ove godine obezbeđeno je 800 miliona dinara, 300 miliona više nego lane, a kamate su prepolovljene.

Deo novca biće iskorišćen za dotiranje 40 odsto premije osiguranja za useve i životinje. Prošle godine kroz taj program odobreno je 4.800 kredita vrednih 4,8 milijardi dinara.

Udruženje zrenjaninskih povrtara Carska bašta obrađuje sedam hektara i, kažu, koriste sve fondove i podsticaje da što povoljnije obezbede novac za repromaterijal.

"Osećamo da je došlo vreme za ozbiljnu investiticiju zato što su krediti jeftiniji. Vredi investirati, imamo potencijala da sami koopreranti uzimaju kredite na više godina u cilju izgradnje skladišta hladnjača", kaže Đula Madras iz Udruženja povrtara Carska bašta.

Ove godine poljoprivrednici mogu da se zaduže jeftinije nego ikada u dinarima, sa tri odsto kamate godišnje, i uz grejs period od godinu dana . Razliku do punog iznosa kamate bankama plaća država.

"Mi smo ove godine smanjili kamatnu stopu bila je četiri, odnosno šest procenata, a sada je izjednačena tri odsto i za naše klijente ona će biti do tri godine nepromenjena", kaže Zoran Rajić, državni sekretar ministarstva poljoprivrede.

Ugovor sa državom potpisalo je 10 banaka. Krediti su za nabavku mehanizacije, repromaterijala, opreme, stočne hrane, životinja...

"Potrebno je da to budu individualna registrovana gazdinstva, zemljoradničke zadruge ili mala preduzeća koja se bave poljoprivredom. Maksimalan iznos kredita je pet miliona a za zadruge 15 miliona dinara", kaže Vlastimir Vuković, dirketor NLB banke.

"Bankari na njivu i ja sam idem na njivu to je prava stvar, moraš upoznati svoje klijetne da bi znao čime se bave i koje su im prave potrebe", ističe Vuković.

Na njive idu i osiguravači  da objasne poljoprivrednicima da osiguranje nije skupo i da država umesto njih plaća 40 do 45 odsto premije osiguranja.

"Ako tu uračunate povrat države od 40 odsto dođete do toga da osiguranje osnovnih ratarskih kultura košta 1,2 odsto vrednosti useva a rastur kombajna je veći od dva odsto", kaže Veljko Ninić iz Đenerali osiguranja i dodaje da je svega 10 do 15 odsto poljoprivrednika osigurano.

"Mi se učimo na svojim greškama, da se nisu desile poplave, da nemamo elementarne nepogode godinama, ne bi ni ovaj procenat bio. Pre par godina imali smo dva odsto osiguranih i stvari idu na bolje", kaže Rajić.

Dok se osiguravači žale da je nizak procenta osiguranja životinja i useva posledica loše informisanosti poljoprivrednika o ceni osiguranja, bankari kažu da su njima poljoprivrednici najdraži klijenti - zadužuju se koliko im treba i dugove gotovo uvek vraćaju na vreme.